MAŠTA BAŠTA

Možda najbrojniji reggae bend kod nas. Vrlo specifičan. Nastao 2005. godine i za tri godine oko sebe okupio dvanestoro ljudi. Za razliku od ostalih bendova o kojima sam pričao Mašta Bašta na svojim koncertima okuplja raznoliku publiku a ne samo "rastamane" kao što to obično biva. Ja sam sinoć bio prvi put na njihovom koncertu u Akademiji i pored neopisive vrućine jako lepo sam se proveo. Posebno bi pohvalio ženske prateće vokale koji čitav zvok koji je dobar čine neodoljivim. Zamerku imam jedino za tekstove ali to je stvar lične prirode. Kao što se da videti ne znam mnogo o ovom bendu ali imam neki osećaj da ću posle sinoćne svirke početi više da obraćam pažnju na njih.

http://www.myspace.com/mastabasta
http://www.mastabasta.com

BLACK ARK CREW

Prvi srpski dub reggae bend. Mlade nade reggae muzike deo su scene koja nastaje krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih zajedno sa Irie FM -om i Maštom Baštom.

Ovaj bend, koji nosi očigledan potencijal, orijentisan je ka dub okvirima reggaea što pokazuje hrabrost ovih momaka da se oprobaju u ovoj podvrsti reggaea koja sa sobom nosi i problem elektronskih efekata koji su neophodni da bi dub stvarno bio dub.

Dobar vokal, odličan bend, zanimljive melodije i veliki talenat ovaj bend će sigurno voditi ka velikom uspehu. Očekuje se uskoro album a do tada imamo MySpace i povremene svirke kako bi uživali u njihovij muzici.

http://www.blackarkcrew.com
http://www.myspace.com/blackarkcrew

KANDA, KODŽA I NEBOJŠA

Verovatno najprepoznatljiviji zvuk na našoj sceni ikada. Na prvom mestu zbog vokala Olivera Nektarijeća i njegove neverovatne boje glasa a na drugom mestu zbog sjajne muzičke fuzije reggae i acid jazza koja se dokazala kao izvanredan sklop. 1991. bend nastaje i nastupa u postavi: Vladislac Rac (bas gitara), Rastko Lulupović (gitara), Stevan Dimitrijević (bubnjevi, i već pomenuti Oliver Nektarijević (vokal).

Kao i većina domaćih bendova za svoj album prvenac snimili su živu svirku a ne studijski album i dali mu ime "Guarda Toma" koji je objavljen za Metropolis 1996. godine. Odmah potom gitarsta im odlazi u manastir Dečani a na njegovo mesto dolazi Ivan Topisirović. Tada snimaju i drugi album "Igračka plačka" koji svi njihovi fanovi slušaju sigurno i danas sa istim žarom kao i 1998. godine kada je snimljen. Ovaj album na kome su tekstovi na srpskom i engleskom nije imao odjek samo u krugovima zemlje i regiona već je prošao i na evropskom tržištu. Kao i svima uspeh donosi sa sobom i novu inspiraciju tako da već 2000. godine izlazi "Become" posle kog KKN postaje jedan od cenjenijih bendova na našoj sceni. Kao Eyeburnove i KKN-ove pesme ulaze u soundtrack filma "Munje" a pesma "Izlazim" postaje himna jedne čitave alternativne beogradske generacije. Šokantan je momenat bio kada je objavljeno da su se KKN raspali i da neće više svirati zajedno zato što Oliver odlazi u Ameriku. To je bila istina, Oliver je bio godinu dana u Los Anđelesu ali se na sveopštu radost vratio i KKN je nastavio sa radom.

U toku pauze dolazi do još promena u postavci benda ali to nisu jedine promene koje su se dogodile za godinu pauziranja. Promenio se malo žanr koji bend prati verovatno pod uticajem Oliverovih iskustava iz Amerike ali očuvan je kvalitet koji idalje stvara dobre pesme koje iako nisu u "fazonu" onih starih idalje su Kanda, Kodža i Nebojša.

To se najbolje može čuti ako se prelušaju "Igračka plačka" i "Become" i uporede se sa novim albumom "Prekidi stvarnosti"(2005.) koji je izdat posle promena o kojima sam pričao. Još treba pomenuti da su oni jedan od naših retkih alternativnih bendova koji je izdao DVD izdanje sa izabranim delovima sa svojih koncerata.

Svako ko prati alternativna muzička dešavanja u Beogradu znaće za KKN a svako ko zna za KKN nije prema njima ravnodušan. Naravno, ne moraju svima da se sviđaju ali svi treba da poštuju rad KKN-a jer će oni ostati još dugo u istoriji naše popularne muzike.

http://www.myspace.com/kandakodzainebojsa

37.co.yu/kkn

IRIE FM

Trenutno moj omiljeni domaći reggae bend je osnovan 2001. godine u Beogradu. Početna ekipa Irie Fm-a sastojala se od četiri člana ali vremenom je ta četvorka sarađivala sa dosta ljudi tako da je danas taj broj porastao na deset. Iako ovi muzičari nisu za sada izdali nijedan album imaju svoju vernu publiku čiji broj sa svakom svirkom raste.

Moćan zvuk koji ovi momci nose građen je pod uticajem bendova kao što su Steel Pulse-a, Midnite-a i drugih... Pesme koje izvode su autorske, vrlo melodične i originalne... Duvačka sekcija (dva trombona, truba i saksofon) ovog benda je sastavljena od virtuoznih umetnika koji čine ovaj bend posebno upečatljivim. Bubnjar, perkusionsita (koji koristi čitav dijapazon udaraljki) i bas gitarista daju čvrstinu i stabilnost ritma koji je neophodan za kvalitetno izvođenje reggae muzike i na kraju gitara i klavijature čiji je posao i ritam i melodija upotpunjuju zvuk do savršenstva. Konačni pečat kvaliteta ostavljaju iskreni i smisleni tekstovi koje Vukašin svojim hrapavim vokalom peva toliko ubedljivo da kada zatvorite imate osećaj da slušate crnca sa Jamajke.

Voleo bi da mogu da napišem više o ovom bendu i verujem da ću uskoro imati mnogo više materijala jer se nadam skorom izdavanju albuma i novim svirkama. Sve što bi još dodao je topla preporuka da posetite njihov koncert prvom prilikom.

Izvori: http://www.myspace.com/iriefmbgd

EYESBURN

Biće verovatno onih koji će postaviti pitanje:"Šta će hardcore bend na blogu koji se zove reggae srbija?". Odgovor je veoma lak. Eyesburn je godinama bio moj omiljeni bend J, a nije samo to razlog već oni imaju veliku zaslugu za razvoj reggae muzike na našim prostorima zbog svoje muzike koja nije čist hardcore nego hardcore sa reggae melodijama. Na prvom mestu Kojot, lider benda, pevač i trombonista koji danas radi na raznolikim reggae solo projektima nezavisno od Eyesburna.

Bend je nastao 1994. godine u postavi koja je brojala četiri člana: Alek - bubnjevi, Laza - bas gitara, Nenad - vokal i Kojot - gitara i prateći vokal. U početku njihova muzika svodila se samo na hardcore i tada izlazi prvi album "Freedomized" (1994.) koji je bio ustvari snimak koncerta iz KST-a. Prvi studijski album "Doglife" pravljen je tokom 1996. i 1997. ali izdat tek 1998. godine zbog problema sa izdavačima. "Doglife" Eyesburnu predstavlja odskočnu dasku koja ih čini poznatim u beogradskim "underground" krugovima. Najveći hit sa tog albuma je obrada Marlijeve pesme "Exodus" za koju je snimljen i pomalo kontraverzan spot za tadašnja vremena. Bend tada napušta pevač Nenad i Kojot postaje glavni vokal koji potom ovaj bend usmerava sve više ka reggae muzici. Dvehiljadite godine izdaju svoje sledeće ostvarenje koje će im drastično povećati publicitet a to je album "Fool control". Istoimena pesma sa tog albuma ući će u soundtrack filma "Munje" koji je tada okupio sve bitne muzičare beogradske scene. Ovaj uspeh ih čini jako poznatim i omogućava im da stupe u kontakt sa Max Cavalerom predvodnikom svetski poznatih HC bendova prvo Sepultura pa Soulfly. Sa njim su kasnije organizovani zajednički koncerti i turneje po Evropi tako da 2001. bend postaje evropsko ime. "Fool control" je bio više orijentisan ka hardcore-u zbog besa prema režimu i stanju u zemlji (i tekstovi kritikuju društvo i politiku) koji su članovi benda nosili u sebi ali već krajem 2002. godine kako se situacija smirila objavljuju album "GABAU!" koji je za razliku od prethodnih albuma bio samo reggae i dub album sa jednom HC pesmom na kraju. Ova promena koja je mene jako obradovala nije imala poseban uspeh i samo najverniji fanovi su bili zadovoljni ali zato im se Eyesburn odužio već 2003. godine kada izlazi "Solid" ne kome su napravili pravu mešavinu stilova koja je svima odgovarala. Na "Solidu" dolaze i mnogi muzičari iz drugih bendova kao gostujući članovi koji ga čine sasvim posebnim. Tada je Eyesburn bio i najaktivniji. Koncerata je bilo na svakih dva, tri meseca i svaki je bio podjednako energičan i posećen. Atmosfera neverovatna. Nadahnuti uspehom 2005. izdaju još jedan album, koji je za sada nažalost poslednji a zove se "How much for fredom?" i predstavlja sublimaciju dotadašnjeg rada ovog benda. Postava se na tom albumu proširila što ga je načinilo još zanimljivijim. Došao je Vukašin iz benda "Smoke and Soul" da sa Eyesburnom svira trombon i Dule saksofonista iz grupe "Playboy". Na tom albumu je Eyesburn opet uradio jednu obradu Bob Marleya ali ovaj put za pesmu "So much trouble in the world" koja je kao i "Exodus" postala veliki hit

Inače treba znati da je ovaj bend svirao i sa velikim imenima sa Jamajčanske reggae scene kao što su Lee Scratch Perry, Burning Spear i Mad Professor a takođe i sa Asian Dub Foundation-om britanskim velikanima drum and bass -a.

Danas Eyesburn stagnira. Mene to čini pomalo tužnim jer sam navikao u zadnjih desetak godina ,što čini većinu mog svesnog života, da na svakih godinu - dve dobijem njihov novi album, ali ostaje nada da će nastaviti sa radom i da će Eyesburn biti opet svakodnevica svojih fanova a do tada možemo samo da im budemo zahvalni što su ulepšali naše živote.

http://www.myspace.com/eyesburn
http://www.eyesburnmusic.com

DEL ARNO BAND

Ako mislite da je bez razloga Del Arno bend prvi o kome ću pisati na ovom blogu varate se. Prvi razlog je činjenica da su oni prvi autorski roots reggae bend na prostorima SFRJ.

Drugi razlog je velika dugogodišnja popularnost ove grupe. Većina ljudi u Srbiji koja danas živi sa reggae muzikom počela je da otkriva taj pravac slušajući Bob Marleya i Del Arno bend. Osnovali su ga 1986. godine braća Jovan i Vladan Matić. Prvi album "Igraj dok te ne sruše" izdat je 1989. a potom objavljuju nekoliko singlova kao koji prolaze relativno neprimećeno. Njihov drugi album zove se "Godina Majmuna"(1992.) a treći "Geneza"(1993.) posle kojeg se grupa raspada na neko vreme. Veliki povratak usledio je sa albumom "Reggaeneracija" koji biva potpuni hit koji ih probija van krugova "rastamana" i čini ih poznatim svim slušaocima alternativnih pravaca. Na ovom albumu se nalazi obrada Haustorove pesme "Treći Svijet" i njihovi najveći hitovi kao što su "Preko", "DAB je tu da spaja", "Dim iz moje lule" ... Posle ovog ostvarenja grupa malo usporava ritam stvaranja novih pesama tako da je sledeće izdanje izdato tek 2001. godine i nosi naziv "Retrospective" i sadrži njihove najveće hitove i par tada novih pesama. Na petnestogodišnjicu postojanja benda izlazi njihov poslednji album "Vreme vode" i od tada njihovi fanovi željno isčekuju čime će ih sledećim obradovati pioniri srpskog reggae zvuka.

Energični nastupi i tekstovi koji nose optimističnu, ali ne i utopijsku, već realističnu poruku zaslužni su za veliki uspeh ovog benda. Oni su naš jedini reggae bend koji je ostao odan svom maternjem jeziku što se pokazalo kao dobra odluka jer se njihove pesme i danas rado slušaju i pevuše. Zanjimljiva je činjenica da je kroz DAB prošlo oko 150 muzičara za dvadeset godina njihovog postojanja. Nadam se da će ovaj bend stvoriti još mnogo lepe muzike i time doprineti razvoju domaće reggae scene.

Izvori: http://www.myspace.com/delarnoband