Biće verovatno onih koji će postaviti pitanje:"Šta će hardcore bend na blogu koji se zove reggae srbija?". Odgovor je veoma lak. Eyesburn je godinama bio moj omiljeni bend J, a nije samo to razlog već oni imaju veliku zaslugu za razvoj reggae muzike na našim prostorima zbog svoje muzike koja nije čist hardcore nego hardcore sa reggae melodijama. Na prvom mestu Kojot, lider benda, pevač i trombonista koji danas radi na raznolikim reggae solo projektima nezavisno od Eyesburna.
Bend je nastao 1994. godine u postavi koja je brojala četiri člana: Alek - bubnjevi, Laza - bas gitara, Nenad - vokal i Kojot - gitara i prateći vokal. U početku njihova muzika svodila se samo na hardcore i tada izlazi prvi album "Freedomized" (1994.) koji je bio ustvari snimak koncerta iz KST-a. Prvi studijski album "Doglife" pravljen je tokom 1996. i 1997. ali izdat tek 1998. godine zbog problema sa izdavačima. "Doglife" Eyesburnu predstavlja odskočnu dasku koja ih čini poznatim u beogradskim "underground" krugovima. Najveći hit sa tog albuma je obrada Marlijeve pesme "Exodus" za koju je snimljen i pomalo kontraverzan spot za tadašnja vremena. Bend tada napušta pevač Nenad i Kojot postaje glavni vokal koji potom ovaj bend usmerava sve više ka reggae muzici. Dvehiljadite godine izdaju svoje sledeće ostvarenje koje će im drastično povećati publicitet a to je album "Fool control". Istoimena pesma sa tog albuma ući će u soundtrack filma "Munje" koji je tada okupio sve bitne muzičare beogradske scene. Ovaj uspeh ih čini jako poznatim i omogućava im da stupe u kontakt sa Max Cavalerom predvodnikom svetski poznatih HC bendova prvo Sepultura pa Soulfly. Sa njim su kasnije organizovani zajednički koncerti i turneje po Evropi tako da 2001. bend postaje evropsko ime. "Fool control" je bio više orijentisan ka hardcore-u zbog besa prema režimu i stanju u zemlji (i tekstovi kritikuju društvo i politiku) koji su članovi benda nosili u sebi ali već krajem 2002. godine kako se situacija smirila objavljuju album "GABAU!" koji je za razliku od prethodnih albuma bio samo reggae i dub album sa jednom HC pesmom na kraju.
Ova promena koja je mene jako obradovala nije imala poseban uspeh i samo najverniji fanovi su bili zadovoljni ali zato im se Eyesburn odužio već 2003. godine kada izlazi "Solid" ne kome su napravili pravu mešavinu stilova koja je svima odgovarala. Na "Solidu" dolaze i mnogi muzičari iz drugih bendova kao gostujući članovi koji ga čine sasvim posebnim. Tada je Eyesburn bio i najaktivniji. Koncerata je bilo na svakih dva, tri meseca i svaki je bio podjednako energičan i posećen. Atmosfera neverovatna. Nadahnuti uspehom 2005. izdaju još jedan album, koji je za sada nažalost poslednji a zove se "How much for fredom?" i predstavlja sublimaciju dotadašnjeg rada ovog benda. Postava se na tom albumu proširila što ga je načinilo još zanimljivijim. 
Došao je Vukašin iz benda "Smoke and Soul" da sa Eyesburnom svira trombon i Dule saksofonista iz grupe "Playboy". Na tom albumu je Eyesburn opet uradio jednu obradu Bob Marleya ali ovaj put za pesmu "So much trouble in the world" koja je kao i "Exodus" postala veliki hit
Inače treba znati da je ovaj bend svirao i sa velikim imenima sa Jamajčanske reggae scene kao što su Lee Scratch Perry, Burning Spear i Mad Professor a takođe i sa Asian Dub Foundation-om britanskim velikanima drum and bass -a.
Danas Eyesburn stagnira. Mene to čini pomalo tužnim jer sam navikao u zadnjih desetak godina ,što čini većinu mog svesnog života, da na svakih godinu - dve dobijem njihov novi album, ali ostaje nada da će nastaviti sa radom i da će Eyesburn biti opet svakodnevica svojih fanova a do tada možemo samo da im budemo zahvalni što su ulepšali naše živote.
0 comments:
Post a Comment